III Žabac Olimpijada i druženje članova kluba, Ada Ciganlija, 04.06.2017. g.
Ove godine spojili smo lepo i korisno i pored učešća na Žabac olimpijadi, Džudo klub „Olimp“ je za sve naše članove i njihove porodice organizovao roštilj i tako nastavio druženje roditelja, dece i uprave kluba van strunjače. Posebno se zahvaljujemo pojedinim roditeljima koji su svojim doprinosom pomogli u organizaciji ovog porodičnog druženja. Dok je jedan deo trenera vodio bitku na terenu sa decom u raznim sportovima, ostatak uprave kluba vodio je isto toliko važnu borbu sa roštiljom na velikoj vrućini.
Na ovogodišnjoj Žabac olimpijadi nastupili smo u fudbalu, košarci i igrama bez granica. U fudbalu smo imali dve ekipe, prvu ekipu Olimp 1 predstavljali su Durbaba Ilija, Tornjanski Matija, Božanić Mihajlo, Savić Sergej, Jugović Marko i Veličković Mihajlo, a drugu ekipu Olimp 2 su predstavljali Cvetković Jug, Cvetković Vidak, Obradović Jovan, Obradović Janko, Radović Vojin i Veškovac Viktor. U fudbalu su bile dve grupe sa po četiri tima, prva dva tima iz svake grupe su išla u polu finale.
Olimp 1 je bio u grupi sa Sveti Sava 1, Vagabundosima i Vračarskim vukovima. Sa skorom od dva poraza i pobedom zauzeli smo treće mesto. Izgubili smo od Sveti Save 1 rezultatom 0:10, a od Vagabundosa 0:9, dok smo Vračarske vukove dobili slušbenim rezultatom 3:0. Momci su se obe utakmice od početka do kraja utakmice igrali u jakom tempu i konstantno napadajući.
Olimp 2 je pokazao se kao tvrđi protivnik iako su po godištu mlađi od ekipe Olimp 1, dosta su namučili protivnike. U grupi sa njima bili su Sveti Sava 2, Vučice i Čukarički. Sveti Sava 2 je bio bolji rezultatom 7:1, a jedini pogodak za našu ekipu postigli smo nakon odbitka u kaznenom prostoru nakon indirektnog udarca koji je izveo Cvetković Vidak, a gol je postigao Radović Vojin. Vučice smo dobili službenim rezultatom 3:0, pa smo imali veliku šansu za plasman u polu finale. Na žalost ekipa je dala maksimum, ali smo izgubili od Čukaričkog 1:0. Bilo je par situacija iz kontra napada, ali Obradović Jovan nije uspeo da izađe na kraj sa protivničkim igračima koji su često udvajali. I Cvetković Vidak je imao dve prilike, ali obe su otišle preko gola. Posebno se istakao Obradović Janko koji je golmanskim bravurama čuvao nadu da možemo do izjednačenja i penala za polu finale.
U košarci postojale su četiri grupe sa po tri ekipe od kojih samo prve išle u polu finale. Ekipu su predstavljali Bezmarević Uroš, Begović Mihajlo i Obradović Jovan. U grupi za protivnike smo imali KK Gorica 1 i Vatrene lopte 2. Naši košarkaši imali su težak ispit pred KK Goricom 1, jako loše su počeli prvo poluvreme gde smo gubili rezultatom 7:0, u drugom poluvremenu smo podigli igru na viši nivo što je rezultiralo i boljom igrom, ali nedovoljno da bi se savladao protivnik. Na kraju rezultat je bio 11:2 za Goricu. Oba koša postigao Bezmarević Uroš. U drugoj utakmici smo ušli u utakmicu jako dobro, tako da smo na polu vremenu otišli sa rezultatom 3:0 u našu korist. U drugom poluvremenu opao nam je intezitet igre, što je protivnik iskoristio i smanjio prednost na 3:2. Konačno podržani podrškom naših navijača pobedili smo rezultatom 5:2. Na kraju u grupi smo zauzeli drugo mesto. Koševe u drugoj utakmici postigli su svi u ekipi, od čega su Uroš i Jovan dali po dva koša dok je Mihajlo postigao jedan koš.
U igrama bez granica učestvovali smo u pet igara, a naš tim predstavljali su Mirosavić Ema, Mirosavić Sara, Šavija Mateja, Milošević Ognjen i Marjanović Relja. U igrama se merilo vreme za koje je trebalo da se sprovede određena aktivnost, pet pogodaka kroz obruč, školice sa zadatkom u poligonu, preskakanje kolutova, hvatanje čašom ping pong loptice i bršo slaganje drvene slagalice. U generalnom plasmanu zauzeli smo četvrto mesto od devet ekipa, za par minuta izmaklo nam je treće mesto. Čestitke na borbenosti i doprinosu pojedinaca ekipi.
A na drugoj strani se takođe vodio težak meč. Trebalo je ispeći 21kg roštilja i nahraniti naše sportiste, navijače i roditelje. Naš trener Buca, uz pomoć roditelja koji su isticanjem svog leskovačkog porekla bili kvalifikovani za stručnu pomoć, uspeo je da uz 4 sata stajanja na vrućini pored vatre roštilja, po toplom danu, odgovori svim izazovima. Uglavnom zamerki nije bilo, barem ne onih velikih, druženje svih članova kluba je uspelo, pa je i polako približavanje kraju sezone obeleženo jednom lepom klupskom akcijom. Hladovina marine na Adi je po ovako vrućem danu, bila idealno mesto za naše okupljanje i druženje. Zajednički je zaključak da bi ovakva okupljanja mogli da organizujemo češće i drugim povodima.
