Judo Kate
Brz razvoj i širenje džudoa, kao modernog sporta, rezultirao je njegovim relativnim udaljavanjem od tradicionalnih izvora. Džudo je sve više bivao sport, a sve manje metod vaspitanja i veštine samoodbrane. Mada u izvesnoj meri neizbežan, ovaj proces uzeo je, nažalost, više maha nego što je bilo nužno. Dragoceni aspekti džudoa, kao borilačke veštine i metoda psihofizičkog vaspitanja, danas su uglavnom isuviše zapostavljeni. Napor istinskih zaljubljenika u džudo morao bi da se dobrim delom usmeri u pravcu njihovog ponovnog vrednovanja i oživljavanja. Ovo ne samo zato što su ta dva vida džudoa dragoceni samo po sebi, već i stoga što je povratno dejstvo njihovog negovanja na sportski džudo višestruko korisno.
Jedan od najvidljivijih izraza zapostavljanja ova dva aspekta džudoa, jeste zapostavljanje KATA, katkad do te mere da mlade džudoke i ne znaju šta su zapravo kate. Ovaj kratak osvrt na kate, to dragoceno jezgro džudoa kao veštine i vaspitnog metoda, ima za cilj da iznova probudi interesovanje za njih, kako bi ponovo stekle mesto koje im pripada u sistemskom vežbanju džudoa.
Šta su zapravo kate? Sama reč na japanskom jeziku znači ’’osnovna forma’’ pa, kako im ime kaže, kate predstavljaju osnovnu, izvornu formu džudo tehnika. Sastoje se iz nizova određenih pokreta i tehnika čiji su redosled, oblik i način izvođenja strogo i do tančina utvrđeni. Plod su dugotrajnog iskustva, brojnih eksperimenata i temeljnog promišljanja, a nastale su kao sinteza iskustva i rada generacija vrhunskih majstora. Svi pokreti, zahvati i položaji tela u svakom trenutku, detaljno su propisani, pošto su prethodno pažljivo odabrani, dugo usavršavani i pedantno razvrstani, kako bi se konačno spojili u najčistiju, najizvorniju i najreprezentativniju formu izražavanja duha i principa džudoa. U katama je svaka odbrana upravo ona koja najbolje odgovara napadu, svaki zahvat je istovremeno neophodan i dovoljan, sažet i potpun, tako da kate predstavljaju, kako najtačniji prikaz, tako i najlogičnije objašnjenje džudo tehnike i, uz to, najbolji izraz principa na kojima se ona zasniva.
Pošto je sportski džudo star tek stotinak godina, jasno je da je svoje kate dobrim delom nasledio iz različitih škola džu-džucua, iz kojih je i sam nastao. Neke je, koristeći i sintetizujući iskustva i rad generacija vrhunskih majstora, osmislio tvorac modernog džudoa Džigiro Kano. To su poimence: nage no kata, katame no kata i icucu no kata.
U džudou, kao uostalom i u drugim borilačkim veštinama dalekog istoka,postoji mnoštvo kata,ali se sedam,odnosno osam od njih smatraju osnovnim.One su najpoznatije i najviše se proučavaju.
To su:
- Nage No Kata / kata bacanja
- Katame No Kata / kata zahvata kontrole
- Kime No Kata / kata odbrane
- Ju No Kata / kata mekoće
- Gonosen No Kata / kata kontra bacanja
- Koshiki No Kata / kata starih formi
- Icucu No Kata / kata pet elemenata
Njima se u novije vreme pridodaje i kata Goshin Jitsu tj. kata samoodbrane, koja je kodifikovana na Kodokan institutu pedesetih godina prošloga veka, te je prema tome, najmlađa kata u džudou.
Šta je svrha kata? Najpre, one čuvaju izvornu formu, čuvaju tehnike od kvarenja i modifikovanja, koji bi na kraju doveli do potpunog udaljavanja od njihovih prvobitnih oblika i konačno do njihovog zaboravljanja. Što je još važnije, kate čuvaju suštinu borilačke veštine, u skladu sa drevnom japanskom izrekom ’’Forma je čuvar suštine’’. Time dolazimo do njihove najvažnije funkcije – očuvanja osnovnih principa džudoa, načela na kojima se on temelji i zahvaljujući kojima i jeste ono što jeste. Pomenućemo samo tri najvažnija: princip maksimuma efikasnosti, serjoku-zenjo, izražen izrekom ’’Maksimum efikasnosti uz minimum napora’’, zatim princip popuštanja ili džu princip, izražen maksimom ’’Popusti da bi pobedio’’ i najzad princip džita-kjoei, koji je Kano sažeto izrazio rekavši ’’Uzajamni napredak kroz međusobno pomaganje’’.
Najzad, što nije nevažno, pošto je vežbanje i izvođenje kata veoma naporno, i mentalno i fizički, one predstavljaju i izvrstan psihofizički trening, koji je po mnogo čemu efikasniji od uči komija (vežbanje ulazaka ponavljanjem) i randorija (trening borba), kako u pogledu razvoja odgovarajućih psihofizičkih osobina, tako i u pogledu usavršavanja tehnike. Ovo, naravno, ne umanjuje vrednost uči komija i randorija, već znači da su ova dva metoda vežbanja nedovoljni bez paralelnog upražnjavanja kata. Tek sve troje zajedno daju optimum i omogućuju najbrže i najkvalitetnije rezultate u obuci i treningu.
Kada je reč o uvežbavanju tehnike, praktikovanje kata naročito doprinosi ispravljanju pogrešno naučenih ili uvežbanih tehnika, a sa druge strane obogaćuje i upotpunjuje tehničko znanje. Stoga je vežbanje kata (naravno u kombinaciji sa uči komijem, randorijem i šiaijem, sportskom borbom) najbolji i najefikasniji način za stvarno ovladavanje tehnikom džudoa i dostizanje istinskog majstorstva.
Posebno treba istaći da kate odsudno doprinose usvajanju i razvijanju mentalnog stava i osobina koji su od suštinskog značaja za sve borilačke veštine i sportove pa i za džudo. Naime, isključivo ’’fizičko’’ ovladavanje tehnikom, kao svojevrsnom motorikom, nije dovoljno da bi neko postao dobar džudista. Potrebno je i ’’ono nešto’’, što se svodi na niz psiholoških osobina koje, zajedno sa bogatom i visoko automatizovanom tehnikom, od džudoke čine zaista uspešnog borca. Zato se slobodno može reći da upražnjavanje kata u veoma velikoj meri doprinosi stvaranju vrhunskih takmičara. To znači da kate itekako imaju svoje mesto u sportskom džudou.
Mada se često nazivaju ’’vežbama stila’’ i, spolja gledano, najviše naglašavaju formu tehnike ili stil, učinci koji se postižu njihovim proučavanjem i praktikovanjem sežu daleko šire. Najpre, savršena forma tehnike u džudou, kao uostalom i u drugim sportovima, nije sama sebi svrha. Činjenica je, naime, da vrhunska tehnika, ona koja je najefikasnija, istovremeno i lepo izgleda iz prostog razloga što dobra i lepa forma najbolje obuhvata i suštinu tehnike, odnosno njene bazične principe. Setimo se činjenice da su veliki šampioni, u bilo kom sportu, najčešće takmičari sa ’’najlepšim stilom’’, što svedoči o tome da je taj ’’stil’’ ono što čuva i održava bit tehnike. A do tog ’’dobrog stila’’ u džudou se najpre može doći upravo kroz kate. Kako kaže sam Kano ’’Stil koji je stvarno efikasan i prijatan za posmatranje uvek je plod strpljivog upražnjavanja osnovnih formi’’.
Dakle, kate su u džudou dragocen izvor tehničkog napretka. One takmičaru omogućuju mnogo viši stupanj samokontrole u borbi, lakše otkrivanje i ispravljanje sopstvenih grešaka u borbenoj tehnici i daju mu ključ neravnoteže i uspešnost ’’ulaska’’, za šta uči komi i randori nisu dovoljni. Najkraće rečeno, kate su škola džudo tehnike i, još šire, škola osnovnih principa džudoa, koja obezbeđuje brže napredovanje u randoriju i sportskoj borbi. Stoga u metodici obučavanja džudoa ne treba razdvajati randori i uči komi od kata, već ih sve vežbati paralelno što omogućuje najbrže postizanje optimalnih rezultata.
Sve što je do sada rečeno, posebno se i u najvećoj meri odnosi na prve dve, najosnovnije kate džudoa, koje je kreirao sam Džigoro Kano, nage no katu, katu bacanja i katame no katu, katu zahvata. Ove dve kate zajedno, katkada se nazivaju randori no kata, što rečito govori o njihovoj prirodi. U današnjim uslovima sportskog treninga, takmičarima uz ionako obimno i naporno dnevno vežbanje, neophodno za postizanje iole vrednijih sportskih rezultata, ne ostaje baš mnogo vremena za praktikovanje kata. Ipak, bilo bi neophodno da se u savremeni džudo trening uključe bar ove dve temeljne kate. Iskustvo pokazuje da se vreme i trud, uloženi u njihovo vežbanje, višestruko povoljno odražava kako na samu tehniku, a time i na takmičarske rezultate, tako i na obogaćivanje opšte ’’džudo kulture’’ i šire poznavanje džudoa u celini što, nažalost, mnogim takmičarima danas nedostaje. Kada se tome pridoda i delotvoran učinak kata na razvijanje poželjnih psihofizičkih osobina, što predstavlja njihov vaspitni efekat, razlozi za njihovo uključivanje u sistem vežbanja džudoa su očigledni. ’’Proučavajte kate i stići ćete do istine i lepote džudoa’’, preporučuje Džigoro Kano, i time je o katama sve rečeno.
NAGE NO KATA – kata bacanja
TE WAZA – ručne tehnike
Uki-otoshi
Seoi-nage
Kata-guruma
KOSHI WAZA – bočne tehnike
Uki-goshi
Harai-goshi
Tsuri-komi-goshi
ASHI WAZA – nožne tehnike
Okuri-ashi-barai
Sasae-tsuri-komi-ashi
Uchi-mata
MA SUTEMI WAZA – požrtvovane tehnike u napred
Tomoe-nage
Ura-nage
Sumi-gaeshi
YOKO SUTEMI WAZA – požrtvovane tehnike u stranu
Yoko-gake
Yoko-guruma
Uki-waza
KATAME NO KATA – kata zahvata kontrole
OSAE WAZA – tehnike zahvata držanja
Kesa-gatame
Kata-gatame
Kami-shiho-gatame
Yoko-shiho-gatame
Kuzure-kami-shiho-gatame
KANSETSU WAZA – tehnike poluga
Ude-garami
Ude-hishigi-juji-gatame
Ude-hishigi-ude-gatame
Ude-hishigi-hiza-gatame
Ashi-garami
SHIME WAZA – tehnike gušenja
Kata-juji-jime
Hadaka-jime
Okuri-eri-jime
Kataha-jime
Gyaku-juji-jime